KAKO ĆE IZGLEDATI NOVI PEŠAČKI MOST KOJI SPAJA BEOGRAD NA VODI S NOVIM BEOGRADOM Čučković najavio velike stvari i šta će se sve graditi do EXPO 2027 (FOTO)
Miroslav Čučković najavio je april u Beogradu baš u skladu sa stihovima Zdravka Čolića – da dolaze "lepi i nasmejani dani".
Najavljuje i da će u aprilu početi kopanje metro stanica, ali i izgradnja tunelske veze od Bulevara despota Stefana do Ekonomskog fakulteta.
“Jedna lepa vest za Beograđane, mašina koja će da kopa metro je završena u Kini. Ona će tokom aprila biti iskontrolisana od strane stručnih timova iz 'Beogradskog metroa i voza', iz našeg stručnog nadzora i izvođača, i oni će tamo boraviti 20. aprila kada se bude definitivno označio završetak i prijem mašine, ona će polako da se pakuje i kreće za Beograd”, navodi Čučković.
Čučković poručuje da je metro realnost u 2026. godini.
“April u Beogradu će nam doneti i početak kopanja metro stanica. Mi moramo pre svega ove prve dve, iz pravca Mirijeva i Pančevačkog mosta i iz pravca Železnika da iskopamo u tom iznosu da bi mašina kada stigne mogla da ulazi u njih”, dodao je Čučković.
Kada je reč o takozvanom “malom metrou”, tunelskoj vezi od Bulevara despota Stefana do Ekonomskog fakulteta, Čučković kaže da takođe u aprilu kreće da se radi.
“Sada se vrše jako detaljne analize celog tog prostora, s obzirom da će biti tu i izgradnja metro stanice i izgradnja tunela”, ističe Čučković.
Pešački most od "Beograda na vodi" do Novog Beograda pre početka "Ekspa"
Pored toga, najavio je i početak izdizanja i totalne rekonstrukcije nekadašnjeg železničkog mosta.
“Sada će to biti pešački most između 'Beograda na vodi' i samog Novog Beograda u sklopu priprema za izložbu 'Ekspo'”, naglasio je Čučković. Naglašava da taj most mora biti izdignut tri metra.
“Mora da se izdigne i da se izvrši peskarenje i sređivanje. Trenutno se to radi, ali to konkretno izdizanje će biti tokom aprila”, navodi Čučković i dodaje da će on biti završen do početka izložbe “Ekspo”.
I ovog leta pontonskim mostom do Lida
Kada je reč o mostu koji će povezivati Zemun sa Lidom, Čučković kaže da neće biti završen do letnje sezone.
“Nije moguće da idu ovog leta preko mosta, zato što mora da se napravi osam stubova koji treba da nose u budućnosti most. Čelična konstrukcija i njena analiza su trenutno u toku. Onaj stajni deo mosta koji je nosio drumski saobraćaj je u potpuno katastrofalnom stanju, zato on više ne može nikad da se koristi za drumski saobraćaj ili železnički, isključivo može za pešake. Otpad koji je sklonjen sa mosta, beton i asfalt koji su nosili drumsku konstrukciju, šine i ona guma između šina i asfalta, to su stotine i stotine kilograma otpada, plus uljni kablovi koji su povezivali trafo stanicu od 'Hajata' ka starom delu grada, u toku je uklanjanje svih tih elemenata”, kaže Čučković.
Ističe da će taj posao potrajati sigurno godinu dana.
“A priprema stubova je takođe nešto što je zahtevan posao, tako da ćemo malo pričekati, ali svakako ćemo trajno rešiti odlazak Beograđana do tog našeg bisera koji je malo zapostavljen zato što ne možete da odete zimi i ne možete da odete na proleće”, dodaje Čučković.
Govoreći o Pančevačkom mostu, kaže da početak aprilskih radova, koji se tiču tunela i metro stanica, podrazumeva i taj segment.
“Naravno, tu smo uključili i velika privatna gradilišta koja postoje, imamo tačnu analizu koliko kamiona će kog dana koji iskop nositi odatle kako bi saobraćaj bio neopterećen tim aktivnostima. Radimo i analizu i svih saobraćajnih čvorišta koja mogu biti bajpas za taj prostor, uključujući i saradnju sa 'Putevima Srbije'. Oni neće tokom 2026. raditi te radove, oni rade pripremu projektne dokumentacije, tako da ćemo planove za taj deo Beograda imati spremne za 2027. godinu i neće opterećivati u ovoj godini tu vrstu saobraćajnog koridora koji je ionako opterećen velikim saobraćajem”, objasnio je Čučković.
Grade se i nove saobraćajnice
Najavljena je i izgradnja novih saobraćajnica.
“Sve saobraćajnice i veliki novi bulevari koji se grade su u toku. I Patrijarha Pavla i Ulica Grčka, praktično proširenje Ledina, to finansira Skupština grada i to je posao koji se radi i mašine se vide svakog dana na terenu”, kaže Čučković.
Vlada Srbije, dodaje, finansira nastavak Ulice Jurija Gagarina, proširenje kružnog toka u Bloku 61 i uključenje na auto-put “Miloš Veliki”, petlju sa obilaznice koja takođe ulazi u prostor “Ekspa”.
“I jednu jako važnu saobraćajnicu, a to je veza između raskrsnice Železnik–Obrenovac na Obrenovačkom putu, tu će biti potpuno nova petlja umesto one postojeće raskrsnice. Ići će jedan bulevar širi nego 'Miloš Veliki', šest kilometara dužine koji će vezivati direktno Železnik sa Banovim brdom”, navodi Čučković.
Objašnjava da je ideja da se podeli saobraćaj i da se rastereti deo oko Ade gde su velike gužve.
“Odnosno da možemo da pružimo mogućnost da ljudi sa više traka i sa većim brojem ulica uđu ili izađu iz određenih delova Beograda”, kaže Čučković.
Kada će leva obala Dunava dobiti kanalizaciju
Govoreći o izgradnji kanalizacije na levoj obali Dunava, Čučković kaže da je projekat u toku.
“Mi smo upravo danas i juče imali velike sastanke, dugotrajne, po tri sata su trajali, oko pripreme ugovora i potpisivanja ugovora za izgradnju fabrike Veliko Selo. To je onaj memorandum koji je potpisan u prisustvu predsednika Vučića i predsednika Makrona. To je projekat koji vezuje kompletan Beograd bez leve obale i taj posao će biti zaključen u junu s obzirom na to da smo odvojili prilazne konekcije ka samoj fabrici od postrojenja”, ukazuje Čučković.
Ista stvar, dodaje, je urađena i na levoj obali.
“Odvojena je mreža kanalizaciona od samog postrojenja. Za postrojenje je potpisan ugovor sa kompanijom 'Štrabag', 41 milion evra je iznos, na dva hektara će biti napravljena ta fabrika. Očekujemo da u avgustu počne izgradnja tog postrojenja", dodaje gradski menadžer.
Pored toga, postrojenje u Obrenovcu grade kineski partneri.
“Tako da ćemo imati pre svega mogućnost da Beograd postane prestonica koja će, pored ovih velikih saobraćajnih rešenja, metroa, bulevara i mostova, imati i sanaciju otpadnih voda na adekvatan način, baš onakav kakav građani zaslužuju”, zaključuje Čučković.
Kurir.rs/RTS